Orah

Plod oraha (juglans regia) ima velika lekovita svojstva. Poznat je kao izuzetan detoksikant, sekretolitik, laksativ i antidijabetik. Iako je orah široko rasprostranjen ne zna se tačno njegovo poreklo. Postoje podaci da potiče iz Mediterana, ali i sa Dalekog istoka i Male Azije. Iz južne Evrope ka severu se naglo proširio kada je u osmom veku Karlo Veliki naredio sadnju lekovitog bilja.
U plodu oraha ima 7 – 10% ugljenih hidrata, do 63% masti, belančevina 17.8% uz neznatni sadržaj vode i 7.8% dijetnih vlakana. Od vitamina su prisutni A, B1, B2, B3, B5, B6, C i PP. Orah ima minerale: kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum i gvožđe. Energetska vrednost je zbog sadržaja masti prilično velika (100g oraha daje 350 – 680 kcal).
Najveća vrednost oraha je veliki sadržaj omega – 3 masnih kiselina i antioksidanasa. Konzumacija nekoliko oraha dnevno (30 do 50g, zavisno od težine čoveka) znatno smanjuje rizik oboljevanja od srčanih bolesti. Orasi omogućuju smanjenje holesterola na lak i ukusan način. Kako je to moguće? Zar nisu previše masni? Jesu, ali oni sadrže uglavnom mononezasićene masti, poznate po sposobnosti da smanje holesterol u krvi i da sprečeoksidaciju LDL (lošeg) holesterola, čime se sprečava njegovo taloženje u zidovima arterija i nastanak plaka. Džoun Sabejt (Joan Sabate) sa Univerziteta Loma Linda je grupi ispitanika mesec dana davala 60goraha dnevno. Sledećeg meseca nisu uzimali orahe, samo su i dalje unosili manje masti hranom. U mesecu kada su jeli orahe sniženje holesterola je bilo 18%, dok je u mesecu kada su bili na dijeti sa malo masti, a nisu jeli orahe, pad holesterola iznosio 6%. Zbog velikog sadržaja dijetnih vlakana i mononezasićenih masnih kiselina orah je preporučljiv i za dijabetičate zbog smanjenja holesterola i sprečavanja angiopatije, komplikacije šećerne bolesti. Kalorijska vrednost oraha je velika, pa dijabetičari moraju da je uračunaju u ukupan kaloriski unos.